Topola

128

уђе у ћелију п нађе Саву гдје Бога молп. Приступи, целива га у руке, пак га упита зна лп што о Шћепану. «Казаше мп ђацп, рече Сава, да се објавио царем рускијем н да су га упозналп по ономе лику који внсп у мавастпру успенскоме.» «А ти што о њему мпслпш, светп владпко?« речеТодоспје. «Ја збпља мпслпм да је ствар Повјек прогнан, кад се да у скнтачпну, не зна нп сам гдје ће опочпнутп главом. Туо говорпт о Црној Гори, пак је зар помпслпо: пдем тамо гдје ме не ће нико познатп, то је народ гостољубан, којп уток штује као светпњу; тамо ме не ће достпћи зло женпно.» Тодоспје почне да се крсти п дпвп: «Бог с нама, светп владпко, а ето ћеш збпља заћп с паметп! Каквп цар мошковскп у Махпнама, јесп лп прп себп! Што љепше не промпслп је лп то могуће? Мп чпсто знамо да је Петар премпнуо, бпло од своје, бпло од туђе, све једно, њега нпје. Јекатерпна не бп царевала иза жпва мужа, п ово је чпсто. Пак п да је жив п заточен у Спбиру, мпслпш лп тп да га нема ко стражптп п пазптп? Пак и да је по чуду побјегаомпслпш да је Руспје килико Црне Горе, а свијета међу Русијом и Црном Гором колпко Махина, п да је све то лако прескочке прегазптп? То је скптач од бпјелога свпјета, лажац којп се уортачпо п договорпо су трп четпрп пзјеше, јамо бездање, које бн варком свпјет прождрле. Као да пм не бп доста колача