Topola

129

сиротињскога љекаријама и гатањем, но га обезуме да се гради царем. А он је будада и пзгубљеник, пак се пушта за нос вући од двије три махинске делије. Ако не отворимо заран очи и не угасимо пламен што се развио по приморју, и лпстом по Црној Гори, иропаде ни господарство, а уза њ п вјера. Да ти га барем уграби којп остатак Неманића, Балшића, Црноевнћа, ни по јада, но лажац из бијела свијета који нема ни дома ни рода. Пронануће слобода црногорска, јер ће на нас ударити Млечићи и Турци да утуле огањ, а ми немамо праха ни за три дни боја. Узрујаће се Срби и Бугари, као коме је невоља; немајућ сокола обеселиће се кукавици; пак ће им Турци угушитп потоњн душак. Од Русије помоћп доћ не ће ни новца ни праха, јер ћемо омрзнути лравославној царици кад чује да смо јој за мужа крстили ту препредену Фукару. Она ће своје милостиво око од нас дићп, пак да нп и другога зла не буде, тај је доста да нас порази. Него те кумим три пут од неба до земље, немој спати јер ћеш погинут и изгубит господарство што су ти Црноевићи на аманет предали.* Овако је говорио овај црногорски Антонели кроткоме Сави, који у својој доброти није могао вјеровати, да се човјек може тако за шалу прозвати царем. «А шта да радимо, одговори прекрштенијех руку благи старац, ако је тако божја воља пека се вр-

Прип. Ст. Љ.