Topola

133

кад се јунаци славе, а браниоце својег огв&пшта пздажу свпјету на видик; ево дбх гдавом између вас, да вас поздравим, да се упознамо. Ја се уздам да ме не ће до овдје стићи бпједа, и да ће се просути зује и валовп, којп против мени брече, о ове стијене, у које је слобода, одасвуд прогната , нашла уточиште и одмор.» Ко није на сваку ријеч на по се пазио, но на читави говор ннје се ни сјетпо како је заплетен и мутан. Но протопоп Абрамовић намигну Тановићу пак по црногорски одговори гологлав: «Добро си дошао, путниче. Ја сам ти ријеч једну и по једну избројио, али мп једна омаче, или си је замео. Чшсто кажи пред народом јеси ли цар мошковски да ти се клањамо као што цару пристоји. Ако нијесп, а ми ћемо те свакако примити као добра чојка.» Шћепан се бијаше готово помео, но хитри Тановић прискочи у помоћ. Сними капу и баци је под лијево пазухо, пак отворито кликну: «Нека приступе они што су са мном одилп у Петров град на поклон цару мошковскоме.» Кад приступе сви, опет Гановић прихвати, с руком на прсима. «Чуј, народе: ево нас седмине који смо се гледали царем Петром очи у очи; живи ни очи; ми полажемо главе и имуће да је ово главом цар Петар, а ето свједок виси у манастир под Махинама, пак нас баците под гомилу ако узлажемо.» На тако озбнљпо јемсто главари поставе Шћепана на