Topola

132

ке до Шћепана да га помоле да изађе пред народ. Кад Шћепан стаде пред народ; а уза њ махински главари, почне га запптнвати протопоп Абраиовић ко је п од куда је, је лн бијела врава или црна, да се не варају. Шћепан нпје бпо веома рпјечив, а и оно што је знао говорпгп заносио би по туђ крој, што ако и није многе слушаоце плпјенпло, опет је народу доказпвало да је човјек збиља из далеке земље. Он је знао врло добро колпко је опасно и стпдно градпти се царем, пак је вјешто тајио оно што бп га навело да се облпчи. Стојећп у дубак, с капом на глави, подбочио се мачем, пак пробесједи овако: «Бого браћо Црногорцп! Од кад се побратпмио мошковски народ Дрногорцпма од тога смо доба дужни један другому у помоћ прпскакатп, пак п један за другога гпнути, полазптп се, мијешатп п упознатп. У Мошковијп сад су стварп ударпле низа страну, као по прав’ гдје жена пуштенпца влада, која је впјенце погазпла кад својега мужа зајмп у беспуће. Ја сам могао гдје п гдје главу покрптп да се од таквога зла уклонпм да својијем очпма не гледам укоре којп данас Мошковпјом владају, алп ме срце потезало свакад пут Црне Горе. По пптању прођем многа брда п поља, пребродим многе рпјеке п језера , прегазим турску земљу п латинску, док допрем у ваше сусјество да вас пз потаје опппам и упозиам. Све што сам о вама чуо п мпслпо то п нађох. Данас, о вашему највишему свецу на дан слободе-