Topola

135

ли на њега руку ставпо да га лијеаи од жутиде, Шћепан му одврати шаду за шаду: «Немам дијека да помдаднм стара, ни да скротпм надута.» На то Тодосије, жмурећп једнијем оком: «То ми приговараш да сам ја тобож стар и надут.» А Шћепан њему дагано: «Тп нпјеси то, кодпко нп ја дијечннк.» Сви умукну кодпко би орући два пут окренуо водовима. Пропрти најпрви протопоп Абрамовић, помукла дисица, која се из доста гвожђа одапињала: «Оче Тодосије, ово је цар мошковски, којега данас народ прогласи и примп као господара. Кад га је Бог донио између нас, који смо ево осиротпди, биће и вама редовницима љепше и дакше, јер смо ви доста потеге давади и додијади. Од сад ћете боље пратити црковне посде, и повратити се таман на прави пут, анамикако да Бог и срећа.» Тодосији би мидо да Абрамовић наче разговор, пак му не даде ни одушити. «Ја се не чудим вами но њему, ви сте подавно обрнуди злијем. Омилило ви мито, судпте земљи по пријеко, пак ви се већ нико п не боји. Сад ви треба цар да уз њега стежете и гулите. Не знате ни сами у чему сте заброждили. Оцкврнили једно свето име, као да сте псу крштено име надједи. Могасте га прозвати војводон иди кнезом, ни пб јада , но не хћесте него да се ругају с вама Турци и Ућатини. Окрунисте га без кру-