Topola

136

не, подаристе га без царства, а укопаћете га гдје ми врана ни кост не понијела. 0, народе ћори и глупи! С главе рпба смрдн. Опет кад те прегазе и прорпједе Агарјанп, ИЛ.И кад се облочеш брацком крвљу, доћеш злп п гори да целив.аш владику у руке, да га молшп и богорадпш да те на пут изведе, а напасти учува. А ти, чуј ме добро , скптачу, овп псти што су се око тебе облијеколилп, знади да се у своја срца смију; прнпелп те на впсоко да боље врат сломиш кад те туре.» Протопоп стане опет да маже: «Немој тако, оче игумане, кобитп народну срећу. Да те не познајем под чапром, рекао бп да сп завидљив, да тп је жао пзгубити црковно госпоство, И цару п народу треба твоје вјежбине и мудрости; ти ћеш вазда у првијема Ја не бројим што зборп јеткп Тодоспје, по што ће творптп Тодоспје разборпти. Свакп те јутрос Црногорац п Прпморац кумп, с онпјем што у руке претвараш, немој не заклати, јер ће ти битп душп тешко бреме, а имену пријекор п срамота.» Тад сви усташе па ноге и побацаше капе на под да га смилују. И бијаше готово умукнуо, прегорјевшп разлог сплн, кад Шћепану не даде гријех да мучп. «Оче, Тоаосије, ја пдем од куда сам дошао, пак тп говорпо о мени лпјепо пли ружно, једнака ти хвала. Поздрави мп старца владпку п рецп му да се окани свјетовна посла, а да пази цркву по за-