Topola

пан пселн. А кад видје да мито не приања г стаде пријетити да ће објесити главаре и поваљати им куће. На то Станишић: «Мп см:о дошлп овђе на вјеру. Ако и нас објесиш пред Котор, остаде Шћепан у Махинама, гдје га Богу хвала има ко браиити. Но немој тако г честити провидуру, за једнога Бога, но иувајте нам образ и за вас је боље; ако данас пљунемо на вјеру , ако ни мито омили г ако ни пријетње препану, не ће ни по вама добро бити; тако се не влада до у Турчина.» Провидур се није сјетио да нема у власника горе погрешке што пријетити и обећати а не испунити. Тако се главари махински поврате као добитници, и кажу Шћепану све од ријечи до ријечи. Мало иза тога договоре се међу собом Црногорци да изведу Шћепана на Цетиње. Протопоп Абрамовић из Бјелица, који је водио ово коло, и војвода Вуксан Милић побоје се да ће лукавство млетачко доћи главе Шћепану; а чувшп уз то да Турчин војшти на врат на нос по Анадолији и Румелији, дођу у Махине под изговором као да ће у Црној Гори мирити крви. Кад горе, удри Тодосије да се пријечи из петнијех жила. Принуди старога Саву преко Арсеније да пошаље Црногорцима писмо у којему се куне и преклиње да је Шћепан лажац, којн ће навести Црну Гору на пропаст. Кажу људи да се владика склонио на то, јер муг

141