Topola

140

нека несрећа, но се од ваше сјенп бојите. Ми смо нримимп Шћепана, ево на овај час три године; он је нас лпјечпо п учио на јевтину цпјену. Сад хоћете да пљунемо на со п хљеб , да поколебамо вјеру, да похулпмо на гостопримство, да га проженемо, пак да нас околпшни зборовп по прсту казују. Богме не ћемо, све нас Турцп љетос пскопалп. Мп ћемо се за њ потхватптп, бпло вама, било султану, да ће мпроватп као до сад. Звао се цар, плп кнез, илп ђаво пз пакла, што то смета султану кад Црна Гора свакако нпје његова? Шта да се плашп од празног пмена ? Томе не ће нпко вјероватп ко слано једе! А што говорпш, честптп лровпдуру, да нам не ћеш помоћп, хвала Богу, мп ћемо се самп клатп Турчпном као од Косова, пак ако нас смрве, мп поштено у гробу, а ви стпдпо на земљп. Трпста се цара објавило ми се заклесмо једном бптп вјернп дужду, алп наше старе обпчаје чуватп као очп у главп, ово нпјесмо нп предалп нп продали , ово је јуначка дпка , коју ћемо бранпти као старпнскп аманет. Ако Шћепан без наше прпкојасе дпгне пз Махпна бпло на Цетпње, бпло у Млетке, пак га п за дужда узелп, мп му бранитп не ћемо чисто; алп га пзагнатп нппошто док не останемо на ђевојцп, јер су тање наше тсразпје на које мјеримо поштење народње.* Провпдур поче обећавати главарпма златне крсте, брод солп п суха хљеба ако Шће-