Topola

151

га довео да се преобразшп кад видиш кога тражшп, на кога си ову сиду скупио од које зешва дркти.» Бегдербег скочи као помамљен; «Ко ме смије питатп што ћу ш њпм да радим. Крили га, не криди, ја ћу га наћи ако све те ваше горе узрасту над обдаке». А Тодосије опет дагано прекрштених руку: «Не ће га предат Црногорци да је као жаба губавица, нп пљунути на гостопрпмство, ни превјерити уток. Ту тп нема, царска десна руко, ни сдаве нп јунаштва да удавпш ову шаку гороштака. Но смо ми дошди да те кумимо хљебом царевпјем да се мичеш с наше границе, и да ову сиротињу оставпш на миру. Цара на свијету нејма до једнога, Бог који је све створио и који ће све растворити.» Сераскијеру се нешто ражади видећијупачку простоту овпјех стараца, пак се скамени и замислн дубоко. А паша Шуваљија, бијесни и тријезни Турчин, кад видје да не проговара нпко, заче он: «Мп смо сад чпсто увјеренп да не знате гдје се Шћепан дио, а да знате би нам га предади мимо народа. И ја сам вазда мисдио да је спрдња то крунисање Шћепаново. У вас Црногораца кад људи подуде народ их крсти царевима иди свечевима. Но ви знате дијепо да се нама хоће доста посда да се оправдамо пред судтаном и девдетом. Нашп и ваши здотвори припедп хо на високо, нашаради и издагадп тек да се кољемо у томах. Кад се оводико војске сви-