Topola

152

дода тражи једнога човјека, срамота је кад га не нађе, ругаће се свпјет. Но сте вас три старп и мудри, пак нронађите лпјек овој главобољи јер п нас срце болп да војгптимо на ту сиротшву, која се збжла у ову спилу да гладује и патп зло.» Кад се прото Абрамовпћ сјетпо да су Турцп омечплп, рече пашп Шувајљпји: «Покој пма ко те је родио! тп знаш п наше јаде и наше тврдоглавство. Нпјесп тп нрпдошлица, но прави Србпн. Колпко је Црнегоре с мора на Морачу, п кодпко је по њој пећпна п сппла, тако мп, лашо, четверо јеванђеља, да спуштпш сву ту војску да слободно бпрукају, не би Шћепана за трп годпне нашлп, а камо лп да га ми нађемо. Све што си пашо, рекао, све тп се сребром претворпло. Ево нас трп довелп Брњаша, коња Шћепанова, којега му је поклонио патрпара Василије, да га поклонпмо сераскнјеру на дар. п да му кажемо од стране цијелога народа да Црногорцп прпзнају да је најјачп цар на свијету падпша МустаФа. Ви ћете ове двпје стварп прпнпјетп честптом девлету, како ве мудрост учп п како ће му бпти слађе, пак ће девлет рећп; «Ево Црногорцп дадоше Шћепанова коња пак бп чпсто п Шћепана да је гдје на впдјелу. Преко пша познаше сплу п моћ султанову п његово јако царство, што од Косова јошт не нзустише. Ово је велнкп добптак којп од Мурата до данас не бп