Topola

27

Укрцају се свак у свој чуњ п завезу по крмп. Кад допру острвпцп, скоче оба једанак на крај, а Кањош отисне свој чуњ од краја. Што чпниш, впкне Фурлан, што отури чуњ, јеси ди при себи ? Не требају нам два, одговори Кањош, ја ћу се твоијем вратити; а теби већ не требује ни чуња нп коња: тп сп своју чашу пспио. Препаде се Фурлан, пак му стаде причати колпко је јунака посјекао и убио. А Кањош њему : мучп рђо; ти нијеси јунака јошт ни видпо. камо ли убио, него бацп ту палошину да ти вежем руке наопако, да те водим дужду, е да му се смплује и да тн опрости кад те таква види. Прођи се белаја и боја, додаде Фурлан, него хајде под мој шатор да ручамо,. а вјеруј ми, незнава делијо, тај дужд за кога ћеш гинути, једнаки је душманин и мени и теби, нак те жалим гдје те ђаво нанио да ти попијем ту праву крв. Бишта ме не жали, викне Кањош, пошто тргне из корица мач п насрне на Фурлана. А овај одбије палошем мач, и на тилуту му направи зубац, би палац утонуо. Поврне Кањош и другом, и трећом но Фурлан вјештп одбија махове , док га Кањош, обиграјући, окрене сунцу у очи. Потегне Фурлан једном, и чисто, да се Кањош некако хитро не усука, хћаше га раскројити. Док Фурлан ману другом , Кањош, га уграби и