Topola

39

петнаесту годину о Мадој Госпи. Не могах никако сам, но опет зажех п ожених се у прпморју с удовпцом, па чуј среће! нађи п у ње кћер спроху без оца.-> Прпнесе Ружа ваган с варицама. Стеван извади хљеба пз торбе п почне с Вуком да једе. «Није ми пмао ко да гата, над варпцама,* настави Вук сјетан; „Ружа нпје јошт то прпмпда, а сестре су мп дадеко поудаване.» Ружа нпје никад рпјечп изустида, но као што је обичај у цура пред људима, шутила. Она је мотрпла по површпни варпва и видједа у њем процијеп с врха до дна, аподну боб се очајао и напоприштио, као да се нпје кухао на ватрп но пржио на сунцу. Нпје знада да гата али је све дијепо упамтпла, да каже тетки, коју прву види да јој она зде биљеге пстумачп. Рече Вук Схевану: «3биља чуда од овога боба! до данас се вазда добро кухао и под кључ хћаше набуктати и нагрезнутп, а данас се скаменио и осушио као да није увар. Да ми је домаћица кући, рекда би да ми се не ће проћи без домаћега зда. А ја сам свакако здоћудан, ла мн се свака несрећа предсказује ибезварпца.» А Стеван: «Биће тому бобу нахудила муха. Ми га обичво држимо у ракинскому суду да се не ужди. Мој отац у гатања не вјерује. Баш се синоћ разговарасмо уз ват-