Topola

40

ру, па се он ругаше матерп ми, и вељаше да су то бапске басне.» А Вук озбиљно: «Ако су п басне, драже ми је чути кад добру сдуте. Ја сам чуо у својем дјетинству у ТБаковпди гдје сдпјепац казује, који, да тп узгред повиједам, знаваше на пзуст триста јуначкпјех пјесама, како се је једна баба за времена Душанова прорекда на Варпвдан, да ће оне године умријегп цар на прпјечац, пак је затворпди у једну кдијет, п да не погодп не хћаше отоде нпкад костп пзнпјетп.» По вечерп пзмјери Вук рибу од најљепше намјерне: трп ведпка крапа рана, једну обпдату пастрву и осам ока скакавпцен јегуље; напуне врећу, па се прекрсте и подијегају. Кад бидо у прозорпци, Стеван скочи, натовари мазгу, пдатп рибу п поппје ракпју. Све се обазире да зазре Ружу, но задуду, јер је мома подранлда у мдин по брашно, па му се бпјаше мучно одвајатп, п комад се по кућп мотао, као да је нешто пзгубпо. Док Вук: „Хптај момче, нпје тп чекања; дан кратак, хоће гостп прпје тебе у Вурђа." Ту се растану поздравима п чесгптањем. Стеван узјаше п крене. Не пптај што је путем кдаппњао п шта му се призпрадо. Она Рулшна прпдпка остаде му у паметп као удјељана. Оећај се, ако те је кад љети напада п опекда коњока муха. Тп је дданом тјераш с образа, а она