Topola

41

прелети на други, ти је опет гониш а она цип на чело, никад те се проћи. Т ако и Стеван, тура Ружу пз главе, а Ружа се ту удомила н царује, па п кад би тренутак изчезла, пдахом се поврати, као да га прекори гцје је часком заборавпо. Помисли Стеван на псе, на коње, на оружје, на све оне забаве, које су биле до спноћ кадре разгонити плп одвраћати друге мислп. Но су те стварп изгубиле своју иаровну вриједност, као блиједа свјетлост зубље кад обасја жарко сунце. Једном о малој длаци не удари у беспуће код неке раскрснице да га мазга не напути. Другом пспустп несмишљено оглав пз десне руке, а мазга стани на љу првом ногом, спотакни се и посрни до груди, у мало да га не превали као врећу вуне, Једва у први мрак, сјетан и зломисаон приспије дома, гдје су се званице већ окуппле и првом чашом ракије изредиле. На Никољдан у јутро иза црвовне службе посиједају званице око стола на поду а намјернп сиромаси у подруме. Служи првијем стари Ђурађ, а другијема Стеван, оба гологлави руинпвом о рамену. У челу засио духовнив а до њега два кутња зета, па редом остала својта и пријатељи. Прије нег су стали да благују, старији зет узме са стода крст и нож, прекрсти хљеб шиљком од ножа, па му окине двије ноге, а двије остави цијеле. Положи нож на сто а дохвати