Topola

43

сватовима пецпва, три пуста двисца као сало, поставп првога у чело, другога по сриједп, а трећега у засједу. Првијенац тргне нож да онога у челу расијече. Недаде му бпјес да мучи, но пружп кнезу главу и дода: «Глава иде глави.» Стари сват, који сједпјаше у зачељу промути се и рече: «Али сшо тобож ми осталп репови.» Ту се заваде и побију, јер је свадби глава домаћин, а сватима стари сват а не кнез. Зато збор укпне обичај да се овновп с главом пеку и уреза глобу ко преступп.» А момче: «То је све добро и лијепо, али је тужно видјети на столу безглаво пециво.» «Пстина је,» поврне Ђурађ «но је боље и пециво безглаво пего ли окрвављенп сто. Ми смо вазда с тога гинули, што смо хтјели да господаримо сви. Тешко кући без домаћина и земљи гдје је свак кнез.»

11. Испрос. На иреустаке Никољадне пратио је Стеван старицу тетку очину сестру, која се с пића враћала из рода у дом, носећи колаче хљеба шеничнога унуцимз, заовичнама и дјеверичићиша. «Што си синко сјетан?» унита тетка братанића, подижући натегом главу и густе обрве. А Стеван : «Наумио сам ходити у свијет, омрзла ми је кутња радња као да је крвничка .»