Topola

44

«Нпје, нн дао Бог, но ти намет нросвијетдно!» настави тетка дохватив братаннћа у мипшу десне руке. «Шалпш ли се збиља? Ти си, знаш, самац без браће, на доста пметка док усхоће Бог. Гдје бп синко кућу затворпо и на она два гроба оставио твоју муку? Ако тп је на ум пало да се женпш п кућшп, са срећом, пма у нашему селу цура на избор и по роду, и по дјелу, п по дивоти. Тек се заручиш, омплпће тп на прпјечац радња и корпст. Но се прекрстп п прођи свијета; свијет је за скптаче, пробпгоре и безнишњаке у којпма нпје нп куће нп напретка.* Стеван надоставп гледајућп у црној земљи: «Ја се нећу женптп гдје мп се не свиђа, а гдје ми се љубп ту њешто заппње. Ја бпх на лрпмјер радо узео кћер Вука Мркоњпћа пз Шестана. Бпо сам јој ономадне на угледе. Ту мп се прекиде пупак, но знам лпјепо да ће ми отац п ујак бранити, памије најљепше ходптп у свпјет, о мањем злу, да је заборавим.» «Немој синкоједпти оца, Бога, под Богом, нп дпчног ујака, којп те љубп као рођена сина, но се жени у свому јату као остала паштровска момчад. То су нама старп утврдплн, пак је грехота и срамота кршптп и поколебаватп зборске одлуке. Ако се почнемо сватпти свпјетом, помпјешаћемо крв, скршитп старинску лозу, унпјетп кукољ у шенпцу, пспрекпдати жпце, које нас вежу са старпном. Данас се, видјп! пород умеће у танку