Topola

45

крв, као да свака одива донесе спна из рода под опредљачом, Сој и чојство, све нам ће се преокренутп, доћи ћемо до изрода. Ако тп данас узе цуру туђиду, до годпне ће пх се у нас педесет удомити, а наше сестре п кћерп спједе пдестп.» Стеван умукпе некодико тренутка, пак онет настави: «Вук је јунак и поштен човјек, ако је и рпбар; па се ја нећу с н>им вјенчати но с Ружом; која је стасом и образом љепша од свакоје коју сам до јутрос гдедао.» Кад ове посљедне ријечи изусти постиђе се, па назвав тетки добру ноћ ходе. Баба Једа приспије дома у први мрак, мпсаона и печална. Дочекају је дјеца на прпјелазу да пм колаче подијелп, па се једно радује што га је виши допао, друго се жали о кривоме дијелу, треће га граби слабијему који плаче, а баба Јела ово кротп, оно кара, трећему пријети, а најмдађе у наручје узме, док их одиоби, помири и утишма. Сутра дан пошаље момка рано к невјести Еатнп поруком, да дође у Дуљево на летургију. Кад се двије старице састану код самостана, посједају око гробља, и приповиједа Јела Еатни све што је чула од братанића ње сина, и закуне 'Бурђем да му не разбија. Исту вече на огњишту искаже Катна мужу све што јој је заова казала. Не да Вурађ ни окуситп; «Глобиће ме с разлогом паштровићи и кдети дјевојачке мајке што сломих обичај, и што им позатворих кћери у кућа-