Topola

49

На то маћуха срдпто: «А што си за пдетенице зађела дрвени опток, као да сп ти од удаје, а нећеш никад зелена вијевда ставпти на твоју главу. Мпчи опток с главе да ти се село не руга. Шта ти хоће косе до кољена, што пх не поткинеш или ликом не вежеш, но тај пуст по три уре чешљаш?» Пак јој силимице искубе опток и узан> исчупа бич власи, а затвори скрпњу да јој не да узетп цревље, убрус и корет, Ружа пође онако расплетена код ватре па се ту скамени. У то дође Вуко и викне јој да пду на посијело. Рече Ружа: «Не могу, јер ме је глава забољела да пукне, но хајде тп тајко да се мало одмориш и разабереш, аја ћу поћп лећи.» А Марија брже боље: «Не хоће да иде од љености, да се не умије и не нагладп. Залуду мећеш јежа у свилу, он неће но у драчама гдје му је мјесто. Гдје се таква роди боље да се просједе кућа до темеља. Но хајдемо ми, а она нека кука на пепељаку као је навикла.» Руме одјевена као невјеста, а по за н>ом отац и мати, изађу из куће и притворе врата. Ружа оста сама на пријекладу, и стаде тужити брата и нарицати му: Кад сусретеш мајку нашу мој Милане, У те рајске перивоје ох анђеле!

Прип. Ст. Љ.