Topola

Прекори зш родптеља дико рода, Коме ме је преручила Бог јој прости! Што се нпје наврнуда кам да ми је, У тодико дуго врпјеме здом мп прође! У походе кћерп својој јединпцп; Да погледа је д’ узрасда гром ме убпј! Какво рухо тајку дере , здопатнпца, Каквп пзмет кућп чпнп робпњпца; Којој данак не опвпће, јадна друго, Нп сунчанп зрацп тому црна ноћп, Што пх сузам не дочека пскападе: (очп) Да прекорп мужа свога јадан тајко! Рад шта узе удовпцу љута змпо! Те угасп сој п прпјекло деде брате. Сад тп сестра безбратпца моја ружо! На врснпке твоје гдеда осдпјепљеда,