Topola

53

Испросимо ли, главићемо вјеридбу п кад да је прстенујемо. Не испросимо дп, пријатељи као до сад.» «Ово мп је баш ненадна» рече Вукац, па дозовне жену да их понуди пићем. Приступн Марпја с ракијом лозовом и с сухијем воћем. «Не ћемо пити ракије» рече најстарији просноц, «дик не потврдимо дјевојчин испрос. У нас је такви обичај. Не поппјемо ди ракпју, као да нијесмо ни додазиди.» «Ја сам се смео и забунио» рече Бук. «Ја сам на кћер сиротну и на сиротну пасторку, не знам коју просите? Знам да се ви Паштровићи жените међусе, па се бојим какве неприлике, јер ако сам и сиромах не бих рад срамоте.» Најстарији просиоц загдеда Марији у очи, а она се сјети да не хоће пред њом да говоре, па положив на стоду ракију и сухо воће, изађе. «Истина је жива» рече просиоц, «да је у нас навада да се женимо у доиаћијем племенима, ади то није суд притврдио, па је свакако наш посао а не твпј, нека те зато не бодп гдава! Што нас пак припитујеш о дјевојци, ја сам ти чисто и бистро просио кћер а не пасторку.» А Вукац: «Ја се вазда бојим срамоте. Браетва није, запдећа није а од свудкуд на похарици, Но ви знате боље ваше обичаје негоди ја, и што вам је сдободно од брац-