Topola

Ал се уздам, тужна мома, даруј Боже! Да Бемо се састанути, гдје сп смртп?! И о бољем разговорпт, кам да мп је! А п тајку јарам смаћи, јаднп Вуче! Озлијеђелу срцу тужну, Ој до Бога! Усути му кап мелема, благо тајко! Тужној сестрп то је нада, очајах се! Коју гојп несретница, нразна надо! У сред пакла најгорега, Боже, гдје сп? Од сабаја јутрњега, зло мп јутро! До захода сунчанога сунце брате! Сутра дан око нодне прпсппју проспоцп у Вука Мркоњпћа. Вук се зачудп кад пх угледа гдје се с коња слпмају, па прпступп к њима п уведе их у кућу. Пошто се малко одморе п кажу којп су п од куда, почне првп проспоц; «Домаћпне! послао нап Тзурађ Калођурђевпћ да му пспроспмо невјесту, твоју кћер зањеговпјем сином. Поклпсару се глава не сијече, мп смо умолпоцп.

52