Topola

55

ва ном. Ово је кућвћ п господичпћ, а Раде је јеђупак п од дпгана, који су дошди за Србпма на ову земљу да пм кују п калајишу, а не да се с љпма свате и другују. Боље бп мп бпло паски погинути него дати дјевојку котлару, најгорсму соју љуцкоме, пак би свак рекао; дрн му образ био гдје тисну оно сироче без мајке, као да је без оца.» «Нпје тотако», поврати Марија. «Ковач је поштени занат, да њега није не би се свијет хљебом хранио. Раде је кмет велпкога бана и гавана, добростојник, радпшан, провртан п впђеп. Свако га данас почитује и у кућу прпма. Но без какве бруке хитај сутра у Паштровиће п кажи све то Нурђу Калођурђевпћу. Вас се два старца погодите као браћа, нека Стеван узме Руму, а Радо Ружу. Реци му оно што је истина: Ако је и Ружа моја кћи а Руме туђа, ја се с тобом нећу гријешити на со и хљеб, но ћу ти право казати да за твоју кућу није. 0вако ћеш га довести да промијени дјевојку, а реци зету да је Руме љепша и мудрија. Ту ти нпје никакве срамоте, јер ти је кћер остала без матере у повојама, па је није имао ко његовати и учити.» «Ја сам их залуду припитивао, коју просе, а они рекоше открито моју кћер а не твоју» одговори добри Вук. «Да су хтјели Ружу, ти си је послала да ракију дијели, па се на њу није нико обазрио. Ти ћеш