Topola

56

ме Марпјо навести на чудо, завадитп прпморцима п запалитп ватру, но те кумпм да мпрујеш, а тако мп Васиљевадне којп се примппе, ја не раздвајам те двпје цуре, но су мп обпје једнако мпле. Дај Раду кћер, ако лп нећеш, дочекаћеш другога зета. Све што погача впше чека, бољему се госту нада.» «Нпје Руме за Рада, нптп је навикла да мјеховима дпма,» поврне Марпја «Акоје п без оца, пма матер која за љу бдп. Догоди лп се зло? тп сп га зготовпо. Бјаше се са мном договорптп хоћеш лп је датп, па тп хћах казатп да је обећана. Нпје шала Радом ратоватп! А Стеван кад впдп каква тпје кћп, прекпнут ће пас, пак ће тп распуштенпцом доћп на огњпште без паре постојбпне. Ко што дјеље пред њпм пада!» У тому разговору полпјегају п заспу јеткп п зломпсаонп. Када у јутру, опремп Марпја Раду момка да се састану у Бар на пазару, да притврде вјерпдбу Ружнну. На састанку каже Марпја Раду све редом п научп га да уграбп Ружу с пута пли с воде, а да ће му је она навестп. «Нећу» рече Радо, «нн дао Бог за жену датп главе. И кад бих пренпо дјевојку тако далеко без опрнјеке, не бп мп бпло већ стојбпне у Наштровпћпма. Но ћу ја поћи сутра у Господара п све му право повпједатп, па ће ме он научптп шта да радпм.