Topola

98

дође само: ево ме, не бојим се никога, ја грошићар из Алимуата! Ако ико, то ја баш испуњавам своју грађанску дужност; тутнем мало леба и лука у бисаге па сам онда по васдео дан на Пиени, да с драге воље послужим роду своме! Хвала боговима, те дадоше, да се родим Атињанин. Кад тако рано у освитак из Алимунта пођем у град па видем Акропољ, где се светли у сјају јутарњег сунца, агрдваАтиаа Промаха каада се на ме смеши и вели ми: „И ти си мој син!“ онда ми се срде раздрага па у себи кажем хвала древноме јунаку Тисеју, што је нас деду Атичке земље све, живили у граду а живили по.жупама, у прастаро доба спојио у једну једину општину. Та то морате ви остали Јелини сви признати: као што се разликују градови од села, тано се опет наша Атина разликује од свију осталих јелинсаих градова. Ми смо Атињани автохтони а по жилаиа нашим, као што свако зна, тече најчистија, најнепомешааија крв јеливска. Али пон>аш ваљда и то, да није мала ствар, као грађанин поиоћи управљата таквом општином, као што је ова. У последње саи време до миле воље разбијао главу, у колико се могу примити предлози Периклови. Перикле је разборит, здраво разборит, те се ја потпуно сдажем, што се савезвичка благајна са Дила превела у Ативу, што се новац троши ва народве цељи, па сасвим ми је право, нека се аазида вово свети-