Topola

99

лиште Палади Атини на Акропољу. Али с друге стране опет не можемо ми грађани на све одмах негледуш пристати, као да баш мора бити треба да покажемо, да смо ми газде и да имамо да одлучујемо, ми, народ, и да је овде у Атини народна вла да “ ... Тако је говорио грошићар из Алимунта крепко, као Атински грађанин, новоме придошлиди из Сиквјона. Уђе затим у дућан пријатељу своме, брадобрији Споргилу па се уљуди, да би у народној скупштини изгледао људски међу осталим грађанима; уједно даде Споргилу своје бисаге, да их чува, док се не врати са скупштине. Дотле су неколико њих Свићана стрељаца пбвукли преко целе агоре уже једно, тако, да је отворена била само удида, којом се иде горе на Пивну. У послу им је томе предвачио такозвази лексијарх а смисао и цељ старом томе обичају било је то, да се Атињани, који су радо зазјавали на пазару, подсете, камо им ваља ићи. Уже је било помазано црљенком те се свако одрвенио, ко је преко ужета прешао на другу страну. Томе се онда сви смејали, зато није нико ни бегао одатле. У гомили осталих грађана упутио се и грошићар на Пикну. Придошлица је једнако био уза-њ, жељан да докучи још штогод од њега. Та смео га је пратити до ограде саборишта. Брежуљак Пикее средњи је од она три, што се на западној страеи града од југа аио про-