Topola

101

стеновит зид а из зида се тога издизао висок камен у облику коцке. Тај камен, у четворокуту отесан. био је говорница, са које су говорници говорили народу. И с једне и с друге стране водида је узана степеница на говорницу. У старо је време тај простор био светилиште. коцка та од камена бида је олтар великога Зевса. Преко од говорниде поређало се једна за другом неколиЕО каменитих клупа, на које је могао поседати један део скупштинара. Кад је странад све то промотрио, обрне се натраг па са висине брежуљка, са којег се надалеко видило, погледа доле на град. Пред њим је бао сав град Атињана, у кругу око светога стеновитог брега Акропоља, који се недалеко дигао, баш преко пута Пикни. Стење је било ту на хрпи а жиле стева тога стаклиле се на сунцу. С лева брегу Акропоља дигао се брег Аресов, много нижи по изгледу али стрмен, једна једина грдна ломна стена. То је освећено место Ареопага, осењено светилиштем Евменида, које ie на тој стени. Све се већма народ стао гурати око станишта лексијархова на огради код уласка. И овде се, као и на агори, види, да је у Атињанина врела крв. Сваки час се зачује лексијарх: „Хајде, Еувулиде! што си се толико ту забпбљао пред оградом ?* »Мир, Харонда! дед, неиој ту зазјавати, где је највећа налбга! Дај места онима, што су још за тобом!“