Topola
102
Грошићар из Алимунта схао мало на страну, да га не виде строгн званичниди па да може у тишини показати радозналом Сикијоњанину поједина лида, која су му давала повода, да примети ово или оно. „Вндаш* рече, „ону двојицу тамо са дугачвом стршастом брадом, бледим, мрвим лацем, ено та двојица у кратким, грубим огртачима, у руци носи и један и други дебелу палвду-? Уши су им сасмам пљоснате, као да свави дан један другог ударају о главу кајишем оним, што је тучем окован. Ради су да изгледају као втлите, који су бар једаред већ надјачали у Олимпији. То су, знаш, ти људа, што их зо* вемо Лаконистама, што би душу дали за Спарту па би хтелЕг, да овде све буде, sao што је тамо“ .... Опет гурне грошићар свог другара: „Ено, оно је Фидија Фидија вајар, што је израдио велпку Атнну Промаху на Акропољу а ти око њега, то су му ученици и помоРниди —= ти сви гласају уз Перивла!“ У то дођоше и пратани. Грошићар пх покаже своме другу. Али га одмах затим још јаче гурее: „Ево гле то је Пернвле! стратиг Перикле!* ,А они с њиме?“ запита Сикијоњаеин. „И то су стратизи!* одврати грошићар „Каво се зову?“ пита даље онај. „Богови ће вх знати \ и одговара грошићар.