Topola

28

Један је кнп показивао женски лик узвишене лепоте и надчовечне племенитости. Лие је тај био одевен а одедо се у великим, лепо поређаним борама спустило до чланака. Једна је само дојка била отвривена. Лик је сав изгледао једар и строг: вичег меког није било у цртама, ничег бујног у удовима, ничег нежног у држању. Па ипак је лик био леп, Била је то Афроднта без свежега даха шавранова и зумбулова цвета, којим су доцније рођене Харите и нимфе горске на Иди увенчале богињу. Још није мирила миомирисом, још се није смешила. Док су гледаоци гледали само ва тај кип нису осећали, да кипу што недостаје. Еиприда посред Грација, Киприда, око које облећу љубавни мали дуси, још дотада није сазрела била у духу јединском. Како је ту стајала, богиња, што се ишчаурила из пеее морске, како ју је Агоракрат створио, тако је идеал њен остао с оца на сина. Али чим је гдедалац скинуо око са тога кипате нековреме гледао Анеамееову Афродиту, еаишао је нањ као неви немкр; па кад је онда опех хтео да се врати првом оном кипу, учинило му се, као да му сад није више тако разумљив као пре, па као да је међутим изгубио мерило, да право и достојно оцени кип тај. Ново је нешто било, што се на кииу Алкаменову указало гледаоцима. Још нису кадри