Topola

22

камена! Ходите па видите, како се у две младићке душе сасвим друачије огледнула вајдепша богиња*. Ннје се дуго премлшљао ни Перинле ни Кефал. Приставу, да уђу у дом Фидијин а једва су чекали да виде нипове. На дому Фидвјиау стекли се већ иноги људи-стручњаци. Међу осталима био је ту Миликанин Иподам, Антифон, беседник Ефијалт, народњак и присталица Периклов, даље Каликрат, што је назидао средњи дугачки зид и Иктин, неимар а велнки научењак и вештак, који је нарочито Фидији бно мио и драг. Еад се ти људи и њих троје, што с пристаништа дођоше, једно другом јавили и за здравље упитали, одведе вх Фидија у пространо једно двориште дома свога. Имао је Фидија више дворвшта. Тамо се на подножју једном једно до другог дизала два висока застрта кипа. Бојадисано платно било је пребачено преко кипова, да штити бели чисти мрамор од прашине и прље. Фидија мане робу једном те роб скине платно. Тада се оба сјајна кипа у сјајним обрисима указаше очима гледалаца, што се ту скупили. Дуго су ти људи гледали оба випа а нико није ни речи прословио. На лицу си им могао читати необичан неки израз изненађења. Очевидно их је у непридику довела чудна различност обадва кипа.