Topola

„Добро к 5 рече Фздвја, ,а ти идн па је доведи“ ! „А како?“ одврати замишљеник. „Еако ћу је наговорити, да дође амо, где је толико мушких глава?* „Еако му драго, гледај, шта ћеш,“ рече Фвдвја: „и то је тајва твоја проводаџијсва вештина, не треба да нам је нажеш. Иди само па је доведи. кад је ето Периклова воља“. ЗамишљениЕ послуша. Оде па се за ноколико тренутака врати са женсквњом једном, у Еоје је у лику чудновато спојена била најпитомија убавост са дражесном бујношћу. Одмах је Пери Еле у њој упозвао лепотвцу ону, што је овлаш видио, кад је с Фвдијом ношао са пвјаце ка пристаништу. Била је ввта а удови су јој впаЕ бзли умилво меки и округли. Ход јој је бво одмерен и уједно пун дражи. Еудрава, мека коса вена прелввала се дрвевкастомрко, лвце јој је било неописано дивно. Но најчароввије је на њој био влзжан нвеи гјај, мек афродитски bgeb блесак бајнвх очију. Одело јоЈ од белога, мекога биса привило се уз тело па се спушта низ убава, лепо заоЕругљена бедра све до чланака. Горе је предњи део тканвне на плећих придевут био за стражњи део красвим копчама. А што је пресстало од одеће, тоје висило са плећа опет гораа хаљвна па се у лепим 6opawia соуштало до паса. На одећи нвјз бало рукава т& се ‘види'

33

Аспасија.