Topola

34

ле обле руке а нешто и млађане-нежне па ипак п} но и чврсто развијене груди. Одећа та Милићанкина био је обични хитон, што су носиле Гркиње, али је у ве хитон био богат и шарен, како се само виђао у ијонсвих и лидских женскиња на авијској обали. Боја Је одећи била сјајно-жута, свутови богато сшићени шареним вевовима. Црвенкасто-мрва коса 5 како је била вудрава, посула се по пдећих а везала ју скрлет-дрвена трака, на којој је горе на темену била кована плочица у облику забата. Кад је дивна та женскиња ушла са замишљеником те угдедала толико коло угледних мушкараца а међу њима чак и силног Перикла, мало је застала. Али јој Адкамен пође у сусрет, узме ју за руку и рекне: „Перикле, Олимпљанин, жели да види лепу и мудру Милићанку.® ~Јест истина да сам ватрено а и с правом желио, да видим тако хваљену женскињу;“ рече Перикле, „али ипак немаш право* Алкамене, што нећеш да важеш, да смо пре свега у шзмоћ дозвади иудрост лепе Мидићанке а то с тога, што не знамо, како да пресудимо уиетнички бојак твој и Агоракритов па нам је истинаш рекао, да се обратиио на Милићанку. Заподела се наиме међу нама реч, да ли је сдободно, богињу образовати у лику лепе жен-