Topola

40

ка смешећа се, „то могу само рећ.и, да је стадо до тога, да је жзна дрнекде лепа лива, да се зна одевати као што треба, да уме љупво нгратн илн чаровно ударати у китару н каквих ти још иначе има вештана, па да се жееа допадее.“ „Што се тиче жена, бидо би дакле питаве решоно!“ рече Перикле. „Ал нако даљз? Зар и мн Атиљана и Спарћани и сви острвљани и Асијате да покоравамо свет сјајеим оделом, лепии ликом, љупзим играма и свирком па да гледамо, да најдешпе п најбоље њиме обладамо?“ ,Зашто не? к одврати Мнлићанка. Сви се чисто запањила, кад је пала та одважаа реч. А чаровна жзнскиња настави: ,Она ће држава најпре доћи до највеће моћи и угледа, у којој се уие најљубље играти, најлешпе ударатп у китару, најбоље зидати, длетом радити и кнчицом, држава, у којој жпве и раде најчеститији песницн! „Ти се шалаш!“ рекоше н>их неколико. „Не шалим се баш ннмало!* одврати лепотица смешећи се. „Кад човек боље размисли“, рече Иподам, „то као да лепа Малпћанка нема сасвим неправо, кад нзусти сиелу оау реч, којој се у први мах зачудисио! Одаста! Ако је већ лепота оно, што у свету иревдађује, зашто онда и народ да не преотме другама првенство чаром ле-