Topola

41

поте, зашто да њиме не стече славе, удзвљева, љубави, неззмерна уплива, баш као идепажена? 1 ' „Само кад не би безобзирно неговање лепоте,“ одвратз Пернзле, „умекшало, разнежило, женскима начиеило душе у л>уди!“ „Женскима?* повиче Милићаака; „ви сте Атзњани сувише мало нежни и женски. Зар зх нема толико међу вама, што бз да вам државу удесе сасвим по тавеом и суровом начзну Спарћана? Неправо је, рећи, да леиота људе усропашћује. Лепота чини грађане веселзма, задовожнвма, погодљивим, прииравним на жртве, кадрим, да се одушеве. Чему човек више да заввди, него сретном народу, коме се на светаовине стичу људи взблиза и вздалева? Нека мргодног, суровог Сдарћанина омрзне цео свет: Атиаа ће задобијати срдз, као нева, миром помазааа и цвећем овенчана!“ „Ти дакле мвслвш,“ рече Перикле, „дошло је већ време, да бацимо из руку мач те да зачнемо неговати и хранвти лепоту и све вештине у миру?“ „Допушташ ли мв, да изречем, Перикле," рече туђинка, „каде је по моме мњењу време, да се ствара лепо?“ „Говори!“ одврати Перикле. „Време, да се ствара велико и лепо“, Мвлвћанка, „дошло је онда, бар ја тако мислим кад се нађе људи, који су позвани, да стварају велико и лепо! Сад имате Фз-