Topola

49

мо га здраво пече, кад му ко из руку узме узде разговора те расправљање не дође на длаку до оног циља, што он себи тајно истакне. Али, пређе њега гњев; добра је то, помирљива душа. “ „А вако се зове тај истинашки особењав?* запита Перикде. „Сократ, син Софронисков!“ одговори Алкамен. „А лепа туђинкз, од воје смо данас толико научили, ваво је њој име? н насгави Перикле. „Аспасија!“ рече Адкамен. „Аспасија?“ вликне Перикле. а Име је то меко и слатко; тоаи се на уснах као пољуб. “

II. Телесипа.

Од састанЕа тога на дому Фидијину проводио је Перикле ноћи будно, у мислима. Све му је у глави било благо са Дила, са којим је дошло ново време за моћ и господство Атињана. Непрестано му се у души одзивао одјек разговора онога, што се водио на дому Фидијину а јели хтео, да се извуче из вртлога тих мисли те склопио очи, изнео му је летимичан полусан пред очи умилни лик Милићанчин а влажни афродитски сјај чаровних њених очију прозрео му је у дубиеу душе. Одавна се већ у н.ему зачеле нове накане

АспасиЈа.