Topola

48

љеннк канда Још некако немирно и озбиљно гледа пред-а-се. Имаш ли ти још каква приговора, истиеашу?“ „Мало пре сам,“ одврати замишљеник, „запитао Милићанку у ваше име, да ли држава Еоја може преотети другима првенство само златом и ратном снагом или можда и тиме, што негује лепо, добро и све ваљано. Што се тиче ле п о га, доказала нам је Милаћанва, да је за ту цељ ванредно вгодно. Сад бих још рад знати, да ли је то тако, и што се тнче онога, што сам иначе још наспомееуо, што се тиче доброга и свега, што је унутри у човеку ваљано* „Ја мислим, и рече Милићанка, „да је добро то исто што и лепо; али ако није то, аво је противно, онда се, мислвм, с погледом на ону дељ може бити без њега.“ „Јеси ли вољна то и доказати?* запита замишљеник. „Доказати?* одврати Милпћанка смбшећи се; „нвзнам да ли има доказа за то. Ако се сетим каквих, кашћу тп их.“ „Тако н треба!“ упадне Перпкле у реч; „то ћемо другом приликои расправити.“ Замишљеник слегне рамени па изађе. „Није канда сасвиц задовољан, особењак тај!“ примети Перикле. „Не! м одврати Алкамен; „ја га познајем; овамо се прави, да је страхота скроман, а ова-