Topola

обале: зхозхку срце ххуно блажена жља а девојчица све трепти у цвету своје невестинске лладости и лепоте. Осизх узгалности незха у хве ннчега, једино је уз њу котарчица. пуна свежа- цвећа, како ју је на сајзхишту у Коринту носила оно јутро, кад ју је драган повео. Морске кашвице кресе око чазхда и влаже руже у котарчици. Мозхак у несташдуку прптжсне пољубљај девојчету на усне, у то исклизне котарчица преко ивице чазгцу па падне v зхоре а девојана се нагло нагне. да је ухвати. Како сувише далеко хгружи руку. чазшц се заљуља п, док длан о длан, испадне јадна девојана из пола изврнутог • чамца па је нестане за котарчицозх. Момак узвикне очајно. скочи у вале, неко се време с ввизха стане борити. нађе иухвати најзад тело лепе девојане иа заплива до обдижње обале. Онде се једва једвице успне на стење, тело своје драгане левом руком чврсто притиснувши уза се. Па онда ју пбложи на равно зхрсто на стеновитој обали. Очи су њене скдопљевхе, лице јој је бдедо. зазшн јој он на тхо шаиће хиљаду и хи.вадт љубавних речи. Спасао је сазхо леишну. ВасЈл,ели тај дан гдедао је иетренице у мртвицу па онда пође да је сахрани. Издубе јој 1-роб на зхестт, где ју је изнео бхха na сл'во. Но шта опази наједаред зхеђз' стехвезх? Котарчица са двећезх лепсж девојчета, тхдивајући по вализха, дотерана је бвгла до тох 1 леста на обали па сад ту запела зхеђл’ хридима. Момак се сиђе доде па, тужно уздипхућп.

102