Topola

дигне красну котарчппу, пуну свежа цвећа, ороси ]‘е сузама па је стави на девојанин гроб. Оде за тшг у Атину а 'наскоро се опет врати до овог скривенога гроба, крај којега хуји море, донесе амо овај једноставни споченик, дигне га ту а нада њ стави опет котарчицу са увелим цвећем. Скровитост овога честа штити споменик од безбожних руку а и траторак је, као што видите, преузео заштитничку удогу, јер ево врежама свог ирекрасног лишћа готово покрива и споменик и р;отарчии,у.“ Паж.виво су девојане саслушале Калимахову причу и гласно су оплакале тужну судбину тих мдаденаца. Аспасија пак рече после мале почивке: .Ala како да твоја прича, Калимаше, душу наводи на саучеиЉе, ипак не згогу ни да се отресем утецаја, који на мене чини а извесно ће чинити на сваког, ко га угдеда, овај узани. илоснати камен, за који је природа учинила много више него уметност. Ала се прек-расно обавија траторово лишАе, што ниче са замље, . око ове убаве, цвеће-м напуч>ене котарчиЈЈ,е над белом лграморном плочом! Иар није то једна од оних сдика, које природи полазе за руком читаво у игри и Нуди а које би једва икоји образник икад умео измислити тако дивно?“ Калимах не одговори ништа, али као иуња проструји кроза и. мисао. Неко је време нетренице гледаоукотар-

103