Topola

111

на Мегарце као буктињу неслоге и раздора мефч Јелине. Велики и ошљени државници обично се не противе свагда одредбама, које годе иростом народу, јер знајт. да се прост народ ипак на крају крајева у некој врсти слепа поверења поводи за њшга те се оно, што је у тим одредбама опасно. изравнава силом њихова личног утецаја бар донде, док су они на крмилу. Али страшљивци питају, шта онда. кад такви л>уди, одазвани. можда caipky, више не држе државне узде у својој чврстој руци. С друге стране опет народни пријатељи. којима је стало до тога. дасе одржи народна влада, баш у оној лагодној сагдасности опште врље са вољож и назорима појединца изврсна човека назиру највеку опасност по државу. Те тако је свемоћни Перикле ипак у тајности имао против себе поборнике безусловној народној влади исто тако, као и странку олигараха. Кожар Клеон, џелебџија Лисикле и кобасичар Памфил били су тога жшљења, да је мудрост појединчева у држави оиаснија, него лудост светинина, те су, кад год им се само дала прилика, опомињали Атињане, да се чувају ~новог Писистрата“. »Људи багре тога кожара Клеона, тога џелебџије Лисикла и тога кобасичара Памфила усуфивали се већ по кад и кад у народној скупштини, да се надундуре и деру и да тим уде Периклову достојанству. Перикле није равнодушно гледао на не-