Topola

'Седни гром племенитога Перикла све то више почиње разлегати пуста дрека једнога Клеона па до сад смо имали једног Ппоника н Пирилампа, еад их шшж» стотинт." „Разблуда и хајка на уживања отиЕмају маха," рече Агоракрит. „А ко је првн јавно и проповедао разблудт и хајку на уживаља? Од како је оно Периклова друта мом. а чисто смем рећи. и твсвг делу отела првенство за увар обесночу Алкамену, од тога ми дана никако с душе да сифе л>ттња на ту намамну жену. Кадје оно мојт Афродитт онако крстила Немесидом, простртјила ми је кроза главу помисао: Да, моја ће Афродита бити за тебе Ие.месида! Осетићеш силу богише осветннце! Па одиста се ево лагашш, али потзданим и неодвративим кррацима приближује освета.* ..Богови ће стдпти сваком једнако и по правди!" одврати Фидија озбпљно. „Иа ако утуле осмепшу обест у Милићанке, казшгће и скривену подмуклину тога Дијопита, ком сп се придружио, не би дн се осветио Аспасији. Ма шта замерали Перикловој љуби и ма каква разлога имали да јој се светимо, немој заборавити, да се без њене срчане и ухгаоне речи не би још овде овако готова дизала круништа нашем Партенону и да нам баш у трм раду нико није био црњи душманин од злобнога Ерехтејева свештеника!'• „Ти се дакле градпш прпјател. и заштитник Милићанци ■?•• рече Агоракрит.

130