Topola

~Пе то!“ одврати Фидија. „Аспасију не .марим баш као ни Ерехтејева свештеника па ty се укдонити и жспред ње и испред њега те се из Атине одмах вратити у Олимпију. која ж је омилела. Нашао сам, да су Илифани захваднији него Атињани. Доста сам, рекао бих, урадио за Атину. Што ми још остаје века, рад сам да посветшх ведикој Једади. Атнну остављам њеним Аспасијама, њеним димагозима. њеним ждерама и њешш подмувлим, нитковским, осветљившх Ерехтејевим свештеницима! ” „Имао си право, што си Атини окренуо леђаА рече Агоракрит; „Атињани би можда чак и твоју уметност били разнежиди и пожвариди: по најновијем им укусу морао би ти можда вајати Пријапа место богова са ОлимпаА .. Или огавну грдобу тога просјака, ш.то се на чистом овом вису сунча као дуждевњак, који је тек излшлео из баре! 1- рече Фидија па укаже прстом на познатог богаља Менона, што је међу стубовима дежао на сунцу. Богал. је раабрао Фидијине речи па се искезио, стиснуо песницу и погрдом се осекао на Фидију. Фидија се дигне с Агоракритом, но тек што се одчакоше корак два према Ерехтејону, опазише Дијотшта, како стоји за стубовима. ..Еј море, ала су ти будне те совуљаге у Ерехтејону!" рече Фидија. Постиђени прислушкивало мрким погдедом мржње погледа у образншеа.

131