Topola

смиловавши му се, ослободио био и у опоруци му својој оставио био лепу јабуку. Ади је сулуди Менон добивени новац бацио у понор и милије му је било, да као беспослен просјак шврља међу Атињанима. Деломице је живео од јела. ксгја сумртвацима метали на гробове. Кад mv је зими било зима, а он се грејао на вигњевима по ковачницама или на пећима јавних купака. Најрадије је боравио на страшну месту у Мелити, камо су бацали лешине погубљеника и ужета и аљине самоубилачке. Он је ужета купио савесно и сваки дан их пребрајао. Пас, што је, ошугавши се, од свога газде био отеран, придружио се био Менону и њих се двоје никад нису растављали. Менон је био злобан и подмукао те му је била највећа сдаст, кадје народ могао посејати неслогу или ма какво друго зло. Кар да је сав био П])ожет неким тајним осећајем освете па све, што год је радио, као да је срачунано било на то, да се за сву робадију освети слободним њеним угњетачима. Навалице се убогаљеник правио но што је био у истину, не би ли Атињанима без зазора лупио у очи најгрубље истине и не би ли у опште смео све, што се не би опростило човеку здравих чула. Вечито се врзао по агори или иначе по јавним местима а и на Акропољу се био одомакно и онде се провлачио кроза радничке гомиле. Свуд ce осекао добро, где је било иного света и где је имао прилике да игра своју опаку улогу. Нарочито му се на Акро-

133