Topola

134

пољу допадало од онда, од како je опазио г да се Ерехтејев свештеник и нешшр Каликраг огорчено сударили. Као да му је био задатак г да црквењаке Ерехтејева свештеника и Каликратове .вуде дршка једне на друге. Вољно је пристајао. да преноси гласове или да муфлизи. Служио је обема странкама а обе јемрзио подједнако. као што је у опште мрзио сваког. ко је био син слободна оца и Атин>анин. II сам се Дијопит по који пут упустио с њим у разговор и брзо је увидео, како се то оруфе даје згодно ллзотребити. Та човекг је тај вечито био меру народом. вребао је и прислушкивао све. Никому није ни на ум падало. да крије што од сакалудастога просјака. а он је са гриске оштрине свога поганог језика бпо исто тако омиљен. као што су га се бојали и на сармишту н по хлицама. Менон дакле и Дијопит знали се и разумевали су један другог врло добро. Нагок ирикривене срџбе и тежње за осветом здружио је цотавога просјака и свештеника. ..Ти као да си киван на Фидију ?“ поче г l,ијопит. ..Залапио га Кервер са свих својих сто ждрла у једаред! I [апети yrvpcv;-; I Вечито ме је одгањао, кад год је опазио, да се грејем на ватри топионица у његовој радииници . . . све је нешто бунцао о мојој ругоби. Ти си чудовиште, Меноне. говорио ми је, ираво страшило. Хтео је, да око њега буду све