Topola

се шкукури, уме да вреба... видео сам га и кад је лшслио да је сам те да га нико не види.... видео сам га, како кришом отвара сандлже, у којима је било оно скривено ха, ха, ха.... суво злато.... здато Атињана. Гледао је у њ као оролав. што чува благо брљао је прстима по њему.... ево овако.... А сав се запенушио, кад је утледао чене.... па ме је избацио.... није ми дао, дасе одгрејем.... Чекај се само, ниткове.... Севај само очима. матори седи оролаве...." Па опет диже просјак штаку, као да прети Партенону, као да хоће да га смрви у пркос мајстору, који га је саградио. Свештеник приђе онда још ближе просјаку па прошапће: „Чујеш, Меноне, што си ту сад рекао, би ли то с.мео реки и на агори.... пред свим Атањанима?“ ~Пред свим Атињаннма.... пред свих двадесет хиљада утурсуза атинских! Kvra их све подавила!" Од тога разговора амо пронео се по свој Атини глас. како је Фидија жестоко, охоло и говорио о својим друтовпма уметницима и о свем народл*. Причало се, како је грдно народну владу, како презире своју отаџбиву, како велича па како ће Атини окренути и како се заверио, да ће од сад служити само осталим Јелинима. Уједно се зуцало нешто и о злату, које је добио од државе а које се није чисто

136