Topola

и цело растопило у топионицама његове радионице. Као опако семе, бачено на плодовиту земљу, изникоше ти гласи у народу и разврежише се у отровну врежу огорч.ења и злоће и на племенитога, тихога мајстора, који је саградио ГГартенон. Дошаојебио дан, којега је ваљало да се Аспасијина ствар претресе у једном од cymosa на агори а пред илијастама под председништвом архонта василеја. Од ране зорејенарод врвео око суднире. Мирна и прибрана била је тога дана једина измефу свију Атињана главом Аспасија. Стојала је на горњем боју Периклова дома па је кроз отвор, који је као прозор гледао на улицу, посматрала светину, што је јурила на агору. Била је нешто бледа, али не од страха, јер је око усана јој лебдео презоран осмејак. У то ево и Перикла до ње. Он је био бдеђи од Аспасије апо цртама му се просула била дубока збиља. Ћутке погледа у облачно небо. Био је тмаст дан. Читава јата ждралова прелетала су од севернога Стримона амо преко Атике а њихова граја као да је дозивала киту. А сад се на улици појави дуг низ већином времешних мушкараца. Било је то оно одељење илијаста, којима је било поверено, да пресуде Аспасијину ствар. Били су то

137