Topola

Аспасија се окрете поносито и чисто увређено. ..Време је," рече Перикле после мале почивке „да пофемо у судницу на агори, где те чекају судије. Је ли те страх. Аспасија? Црте ти не одају, да се плашиш. Хоћеш ли пустити да ја сам сносим сву бригу и сву стрепњу‘?“ „Већма се бојилг,- одврати Аспасија, „смрада од лука у они.м просторијама, него пресуде, која ме може снаћи из уста оних људи. Још осећам у својој души исти онај мах, који се у ченв зажегао светином у Мегари и у тишми по елеусинским улицама. “ Док се њих двоје тако разговарали, дотле су илијасте стигли били у судницу на агори а затекао се већ и архонт василеј са неколико нижих званичних лица, јавних писара. а догали су били и призвани сведоци тужиочеви и оптуженичини. А пред судницом је врвела гомила народа. Ту се говорило, желело, предсказивало. Могао је човек ту разабратн противника, могао је разабрати присталица оптуженичиних а могао је чути и непрпстраника. „А знате ли ви, за што су тужили Анаксагору и Аспасију?“ чуо се један. 111то су ради Перикла да збуне а не усуђују се да нападну главом њега. Нема човека у свој

140