Topola

139

..По сад знам, ,(| одврати Аспасија, „да је том хваљеном фином атичком народу још једнако л т крви и нешто суровине, чисто бих рекла: варварства.. ..Па светл* није ништа еавршено! 14 рече Иерикле. .. Велика се сјаја лепе у толико веће сенке Сећам се, како сам ономадне у радионици једнога од наших образника видео чудноват лик: био је то лик с крилима на илећих а са јареким ногама. 'На ту ми наказу атински народ изгледа да личи. Има крила, да полети у небеске висине, али и хода јарећим ногама. .У осталрм не смећи с ума, да атински народ своје највеће одлике има само за себе а своје слабе стране дели с другима. ]Га као што најлепша жена остаје увек те \-век жена, тако и најдаровитији народ остаје увек те увек народ, окужен слабим странама и страстима оне стихије, коју вовемо народом, масозг, светином.“ „Атински је народ,“ хтлане Аспасија, ..више од осталих незахвалан, несталан, покрене га сваки дах, лакоум је...“ ~Али је љубак!“ рече Перикле, овлаш иронишући: „па воли уживање, па је ведар, па одушевљено храни и штити све, што је лепо .... Шта хоћеш још више, Аспасија? Иар се ниси и сама толико и толико пута смејада и ругала кукавном мозгаоцу Сократу, пгго од атинског народа као да захтева још и друххих врлина осим ових, које савд сад сиоменуо ?“