Topola

вој‘ cv страни закони Милићанка мора платити главомА Кад је Ермип свршио па сео. дигао се Иерикле. На мах је настала опет највећа тишина и свако је уво радознало изгледало прву реч из уста Аспасијину чужу. Перикле као да се сав био изменио. Није то више био онај Перикле. што на Пикнп узлази на говорницу те достојанствено мирно. поуздан, да. ће успстн. пред народсш казује. шта мисли. ГГрвп пут се учинила извештачена н>егова чирнока. која се и данас с по.ва огледала на н.е иу. а глас му је нешто чало 'дрхтао. кад је стао беседити. Порицао је кривицу Аспасијину. Предузшгао јетадку по тачку из оптужбе те је гледао да докаже, како је цигло чрскозг претеривању пошло за руком. да Аспасијине иоступке превуче на зезг.виште злочина. које закон казни счрћу. А где није могао порећп. да слово атннскога закона говори против Аспасије, ту се са учинака позивао на пле.чените счерове и гледао је. да докаже, да у племенитој тежњи никад не може бити злочина. Али је овога пута било нечег непоуздана у доказивању слављенога беседника, кога су презивали Олимпљанином. Па морало се опазити, да су му речи веома слабо утецале на слушаоце. Је ли сувише велик био унутрашњи узбуђај, који му је спутавао чула ? Но најзад је учпнио Перикле оно. што је урадио и Ермип. На своје ризлагаи.е на-

146