Topola

.довезао је речи. које су извирале са дна.срцу а крчиле себи пута до срдаца у судија. Ово су биле те 'речи: ..Жена ова је моја љуба вереница. IГа ако је крива са злочина. са којих ју онај оптужује, онда сам ја њен јатак. Ермип нас тужи, да слго наудили угледу богова. да смо оштетили др/кавни углед. да смо нанели квара запту и поштењу. Атињани! Ако сче.м себи у засдугу уписати нешто од онога, што сте ви славно урадили на ватрено моје заузимање, то онда ја нисач наудио угледу богова. него са.м га подичио. као нико пре мене, дивншг храмовилга и величанственич ликовима на Акроиољу и у Елеусини. Нисач ја оштетио државу. него. сам се за њу борио у бојевима, скрхао сач чоћ олигараха и дао народу сдободу. Нисач ја запту и .поштењу нанео квара. него сач их унапредио, гледајући да вач осладтг све. што је племенито и лепо, што fee, док је света и века, савлађивати све простачко и сурово. А у тој ми тежњи. Атињани; ова жена. Аспасија од Милита. није сметала , него ме је потпомагала и соколила . Велика је њена заслуга, што се створила дела, која fee народ и град атински дичити можда за сва времена! Успочена на њено име спојена fee бити за све векове не са назатком ове државе него са процватом јој. силом и дивотом. То је тако, Атињани, и нас двоје мисдимо, да смо стекли заслуга за народ и грјад атински. Али

147