Topola

дбђе овај Ермип па вач докличе: »Отргните изабрану , венчану жену Периклу са груди па је погубите њему наочиглед!« У тај мах засја суза v Нериклову окт. Суна у оку ашрнбм, достојанственоч Периклу! Суза у оку Олтшљанину! Суза јета утецала као нешто. што се не даје замислити ио обичном природном закону. Утецала је затрав.вујући, као дивно чудо, као четеор. као зламење, које је сишло с неба од богова.... Који су Сиојим очшха видели. како је суза за час хасјала у Периклову чушкгах окт па је за тињи час нестало оданде. ти се погледали озбиљно. Стадоше шаптати један друго-лг: Перикле се заплакао! Пз суднице се на поље на агору распростреше речи: Перикле се заплакао! С агоре је за кратко врече пролетело по свој Атини: Перикле се заплакао! У исто време стиже у Атину глас о поморском боју код Сивота, у којезх су атинске лафе ххочагале Керкиранилга, да савладају Коринћане. Али је у Атишх свет тек овлаш слушао тај глас свако ти је то говорио о Периклбвој сузи. Ершшову су беседу илијасте били ххешчаним сахатом. Периклову је беседу заврпшла суза. На архонтов мнг изађе слуга па подели гласаће камичке међу судије. Пред свима даде сваком од хвих црн и бео камичак. један. што осуђује, и један, што ослобађа. Онда

148