Topola

мрзио. Ho нешто се једнако и свгд понављало, а то је било: ..Богче је та Аспасија још једнако дпвна жена! То је најзад надвладало све остало те је још сачо сулуди Менон безочно погрдио лепу Милијданку, кад је прошла крај њега. Наједаред се из гомиле издвоји Сократ па се придружи Периклу и Аспасији. ..Честитач ти, Аспасија!" рече. „Мучни су били ови последњп часп за твоје пријател>е!” ..Где си био ти", заггата Аспасија, ..док се судило?” ..Једнако посред народа!" одговори' Оократ. ..Па шта је говорио народ за све то време У” запита опет Аспасија. ..Свашта," одвратн Сократ: ..но најзад је ппак иреостало са.лш двоје те пшло од vexa до уста." .. А шта је било то?" „Перикле се заплакао\“ и »Богме је та Л спасија још једнако дивна жена /“ ~т l удноват је то сутецај!" настави Сократ, лгудртјући и чудачећи као обично. ..Најлепша је жена Аспасија а сретни муж те најлеише жене заплакао се. Пази, Аспасија, да та суза Периклу остане последња! У мушкарца је само прва суза узвишена. друга би била смешна. Само прва уме да потресе, друга би остала без утецаја. Иерикле не сме никад

1бО